Mali decace

Svaki put kada se okrenes,
videces me.
Kroz sve zlatne nijanse ljubavi,
ljubavi koju smo prodali, misleci da pobedjujemo.
I svaki put kada zatvoris oci,
videces me.
Kroz plave i tamne nijanse sna,
sna koji smo prekinuli, misleci da smo pobedili.
Pobedili sami sebe, ali nismo, bas naprotiv.
Izgubili smo.

Dragi decace,

proslo je mnogo vremena od kada sam poslednji put pisala tebi.  Davno sam prestala i da mislim da na tebe, ali danasnji datum te uvek vrati u moja secanja. Valjda jer si sa sobom odneo deo srca koje si slomio. Ne ljutim se na tebe vise. Misim da nikad i nisam bila ljuta, samo me je bolelo. Ne pitam vise za tebe. Znam samo da imas devojku, lepa je. Nadam se da si srecan. Mali lancic i dalje stoji u kutiji na istom mestu kao i pre. Cuvam ga. To je sve sto mi je ostalo od tebe…od nas. Putevi su nam se razdvojili decace. Dva grada, dve drzave… Sanjam te ponekad, uvek se smejes. To je valjda dobro. Nadam se da si ostvario bar deo onoga o cemu si nekada mastao. Ja jesam. Isto tako se nadam da si promenio neke stavove, oni ti nisu doneli nista dobro. Sasvim je uredu otvoriti dusu i za nekog drugog. Nemoj biti tvrdoglav. Pricaj sa njom, bas kao nekad samnom.
Nas sto u nasem koficu je i dalje isti. Kraj prozora u maleckom lokalu. Lepe uspomene.
I da, neces moci ispuniti ono sto si mi rekao..kasno je. On je onaj pravi. Nadam se da je i ona tebi ona prava.  Sada si pravi muskarac, ali ces uvek biti moj decak.
Zbogom, mali plavi decace.
2011-2014

Komentariši