Opet

Opet sam sanjala neke prošle dane. Opet samo bili zajedno, svi. Pili smo pivo u starom kaficu, pričali o svemu i svačemu, smejali se i zaista bili srećni. U tim trenucma, niko od nas nije ni slutio da će nam ta druženja postati samo deo prošlosti, uspomena čuvana duboko u nama.
A ona, baš ta koja me je najviše povredila je sedela do mene. Dodala mi je času piva i rekla :”Ajde, Alis, popij, znaš da nismo odavno.”
I nismo, i nećemo više nikada, ali me je taj san toliko pogodio, toliko vratio tamo gde ne trebam biti. Od toliko obećanja, toliko reči, šta je ostalo? Samo san…i to je taj tužni deo priče.
Kažu da nam u snove dolazi ono što ne možemo da imamo u stvarnom životu.
Kažu da snovi predstavljaju život kakav stvarno želimo da imamo.
Ali eto, posle nekog vremena, samo poneka slika, uspomena ili eto san, postaju podsetnici da je sve to nekada bila stvarnost i neizbrisivi deo naše prošlosti.
Bar tu možemo uvek popiti pivo…jer eto..nismo odavno.

Komentariši